Mali vodič za upoznavanje sa ljudskom vrstom

15 jula 1972, u svemir je sa Kejp Kanaverala poslata sonda Pionir 10. Poslata je van granica Sunčevog sistema. Za njom su krenule kasnije još Pionir 11, Vojadžer 1 i 2. Kao deo projekta Pionir 10 na podupirače sondine antene je zavarena pozlaćena aluminijumska ploča. Cilj je bio da se mogućim vanzemaljcima opiše ko smo mi i gde se u stvari nalazimo. Na toj ploči između ostalog, stoje i crteži muškarca i žene. Njih dvoje su goli. Zašto? Zbog čega su goli? Kako to golišavost dobro opisuje ljude?

Pločica koja je postavljena na sondu Pionir 10

Nemojte me pogrešno razumeti. Nisam ja puritanac koji je protiv ljudske nagosti jer to narušava nekakav moral. Ništa nije dalje od istine. Kao što je i go čovek daleko od pravog čoveka. Prvo, čovek mora da ima džepove i ovo tvrdim iz sopstvenih verskih ubeđenja.

Jednom me je neko pitao u šta verujem. Rekao sam da verujem u džepove. Džepovi su jako korisni. Korisni da u njima držim stvari da bi mi ruke bile slobodne. Slobodne da pokažem srednji prst ljudima koji postavljaju glupa pitanja.

Međutim, džepovi imaju korisnost koja prevazilazi moje potrebe. Čovek celog sebe nosi u svojim džepovima. Dobro, de! Znam da polovina ljudske populacije preferira da nosi celu sebe u tašni. Što se mene tiče džepovi pobeđuju tašne svaki put samo zato što su praktičniji jer su mi prišiveni za odeću. Tašnu bih zaboravljao stalno. I glavu bih zaboravio da mi nije spojena vratom za trup. Sad kad smo to rešili, da vidimo šta imamo ovde. Evo, istrešću sve što imam u džepovima na sto. Ključevi od stana, novčanik, mp3 plejer i mobilni telefon. Sitnice? Možda za neuko oko.

Kad biste pokušali da nekome opišete čoveka kao vrstu, ne biste nikako smeli da zaobiđete sadržaj džepova. Džepovi su neverovatno bitni, jer se u njima sadrži sve što bi vam iko ikada mogao reći o Homo Sapiensu. Pre nego što počnemo, samo da vam objasnim da znam da ovo pišem za homo sapiense, a ne za neku ekstraterestrijalnu vrstu, tako da ako mislite da sam nešto ispustio ili ste vanzemljac ili ne čitate dovoljno pažljivo.

Da krenemo redom:
Ključevi – među sitnicama iz džepa, ovo je jedna od najčešćih. Ključevi ukazuju na to da imate prebivališteili dom, neko mesto na kom možete da se sklonite od atmosferskih padavina, vrućine, hladnoće i napornih pripadnika vaše vrste. Prebivalište je mesto gde živite. Dom je lični prostor. Prostor za individuu. I ko kaže da je porodica osnovna ćelija društva, nek mi odgovori zašto svaki član porodice treba da ima svoju sobu. Gde god da ste izabrali da živite: stan, kuća, brvnara, vila, vaša kuća je morala biti napravljena. To opet ukazuje ka veliki broj nauka, tehnologija, zanata i veština kojima je čovek ovladao. Ovladao ne toliko da bi sebi podigao sklonište, već toliko da bi to sklonište učinio primerenim svojoj vrsti (za razliku od skloništa kakve prave ptice, termiti, ili dabrovi).

Novčanik – meni najinteresantniji predmet koji može da nam kaže nešto o čoveku. Počnimo od imena: novčanik. Sama reč nam kaže da se u njemu drže novci. Novci su univerzalni ekvivalent u robnonovčanoj razmeni. Jedna vrsta prečice u razmeni dobara. Umesto da se trampite, vi platite za stvari koje vam trebaju. Novci ukazuju na komplikovane medjuljudske odnose prouzrokovane nasumičnom raspodelom resursa na planeti na kojoj ljudi obitavaju. Ovo zovemo jednom rečju ekonomija. Međutim, novčanik u sebi drži još neke stvari karakteristične za Homo Sapiensa – dokumenta. U komplikovanim rodbinskim, plemenskim i međuplemenskim odnosima, sa porastom populacije došlo je do toga da ne znamo svoje najbliže. Zato nam trebaju dokumenta. Ona nam govore ko smo mi. Odakle smo došli, kad smo se rodili, gde živimo i najbitnije, kako izgledamo. Papiri su najbitniji. Kad se rodiš, dobiješ papir da si se rodio. Ne znaš da si se rodio ako nemaš papire. I kad umreš, dobiješ papir. Ako ne dobiješ papire, nisi umro.

Mp3 plejer – moj omiljeni gedžet. Cenim ga više od mobilnog telefona i ručnog časovnika. Iako nisam jedan od onih koji cene tzv. „single function devices“ moram priznati da postoji određena doza elegancije u takvim uređajima. Otkud mp3 plejer na kompletnom čoveku? Prosto iz razloga što bi jedan aspekt kompletnog čoveka trebalo da se odnosi isključivo na umetnost. Zbog toga mi ne smeta što je single function device. Neće pokriti svih 7+ umetnosti, ali to mi nije ni toliko važno. Dovoljno mi je da pokažem svoju poentu.

Mobilni telefon – ovaj predmet koji se nalazi u skoro svačijem džepu mi je najkontroverzniji. Mislim da i ostali mogu da raspale debatu, ali na ovaj se još nismo do kraja navikli. Generacije koje dolaze posle moje, koje odrastaju sa digitalnim tehnologijama kao neizbežnim u njihovom ekosistemu, možda neće ni videti ovaj predmet kao posebno čudan ili stvar koja bi bila predmet rasprave, ali postoji jedan aspekt koji bi mi bilo interesantno da se pomene. Svaki mobilni telefon ima u sebi adresar. Adresar sa brojevima telefon ljudi manje ili više bitnih u našem životu. One najbitnije stavimo na spiddajl da bi nam bili dostupni na jedan pritisak dugmeta. Mobilni telefon je manifestacija čovekove želje da mu najbliži budu na dohvat ruke.

Eto. Jedna veroispovest. Kao i sve veroispovesti, ograničena na interperetaciju onog koji je zastupa. Džepna veroispovest, sasvim primerena modernom dobu.