Veliko spremanje jer zima dolazi

Voleo bih da u jednom letu mogu da doprem do fioke u mozgu koja je obeležena nalepnicom „Zaborav“. Čisto da povadim stvari odande i da ih prostrem sve na sto, da ih razvrstam, pa natenane pregledam. Voleo bih da nađem neke stvari: kad sam prvi put saznao da se Mesec zove „Mesec“, kad sam skontao da mi se sviđa muzika, a malo me kopka i o čemu sam mislio kad sam zaboravio kišobran u kafani, jer sam i to zaboravio. Davno je bilo, a nije bilo ni bitno. Ni sad mi nije bitno da ih se setim da bi ih zapamtio, koliko mi je bitno da ih se setim da bih ponovo iskusio. Naravno, posle lete nazad u fioku. Ali, gde sam ostavio tu fioku poslednji put?

Advertisements

Mali vodič za upoznavanje sa ljudskom vrstom

15 jula 1972, u svemir je sa Kejp Kanaverala poslata sonda Pionir 10. Poslata je van granica Sunčevog sistema. Za njom su krenule kasnije još Pionir 11, Vojadžer 1 i 2. Kao deo projekta Pionir 10 na podupirače sondine antene je zavarena pozlaćena aluminijumska ploča. Cilj je bio da se mogućim vanzemaljcima opiše ko smo mi i gde se u stvari nalazimo. Na toj ploči između ostalog, stoje i crteži muškarca i žene. Njih dvoje su goli. Zašto? Zbog čega su goli? Kako to golišavost dobro opisuje ljude?

Pločica koja je postavljena na sondu Pionir 10

Pločica koja je postavljena na sondu Pionir 10

Nemojte me pogrešno razumeti. Nisam ja puritanac koji je protiv ljudske nagosti jer to narušava nekakav moral. Ništa nije dalje od istine. Kao što je i go čovek daleko od pravog čoveka. Prvo, čovek mora da ima džepove i ovo tvrdim iz sopstvenih verskih ubeđenja.

Jednom me je neko pitao u šta verujem. Rekao sam da verujem u džepove. Džepovi su jako korisni. Korisni da u njima držim stvari da bi mi ruke bile slobodne. Slobodne da pokažem srednji prst ljudima koji postavljaju glupa pitanja.

Međutim, džepovi imaju korisnost koja prevazilazi moje potrebe. Čovek celog sebe nosi u svojim džepovima. Dobro, de! Znam da polovina ljudske populacije preferira da nosi celu sebe u tašni. Što se mene tiče džepovi pobeđuju tašne svaki put samo zato što su praktičniji jer su mi prišiveni za odeću. Tašnu bih zaboravljao stalno. I glavu bih zaboravio da mi nije spojena vratom za trup. Sad kad smo to rešili, da vidimo šta imamo ovde. Evo, istrešću sve što imam u džepovima na sto. Ključevi od stana, novčanik, mp3 plejer i mobilni telefon. Sitnice? Možda za neuko oko.

Kad biste pokušali da nekome opišete čoveka kao vrstu, ne biste nikako smeli da zaobiđete sadržaj džepova. Džepovi su neverovatno bitni, jer se u njima sadrži sve što bi vam iko ikada mogao reći o Homo Sapiensu. Pre nego što počnemo, samo da vam objasnim da znam da ovo pišem za homo sapiense, a ne za neku ekstraterestrijalnu vrstu, tako da ako mislite da sam nešto ispustio ili ste vanzemljac ili ne čitate dovoljno pažljivo.

Da krenemo redom:
Ključevi – među sitnicama iz džepa, ovo je jedna od najčešćih. Ključevi ukazuju na to da imate prebivališteili dom, neko mesto na kom možete da se sklonite od atmosferskih padavina, vrućine, hladnoće i napornih pripadnika vaše vrste. Prebivalište je mesto gde živite. Dom je lični prostor. Prostor za individuu. I ko kaže da je porodica osnovna ćelija društva, nek mi odgovori zašto svaki član porodice treba da ima svoju sobu. Gde god da ste izabrali da živite: stan, kuća, brvnara, vila, vaša kuća je morala biti napravljena. To opet ukazuje ka veliki broj nauka, tehnologija, zanata i veština kojima je čovek ovladao. Ovladao ne toliko da bi sebi podigao sklonište, već toliko da bi to sklonište učinio primerenim svojoj vrsti (za razliku od skloništa kakve prave ptice, termiti, ili dabrovi).

Novčanik – meni najinteresantniji predmet koji može da nam kaže nešto o čoveku. Počnimo od imena: novčanik. Sama reč nam kaže da se u njemu drže novci. Novci su univerzalni ekvivalent u robnonovčanoj razmeni. Jedna vrsta prečice u razmeni dobara. Umesto da se trampite, vi platite za stvari koje vam trebaju. Novci ukazuju na komplikovane medjuljudske odnose prouzrokovane nasumičnom raspodelom resursa na planeti na kojoj ljudi obitavaju. Ovo zovemo jednom rečju ekonomija. Međutim, novčanik u sebi drži još neke stvari karakteristične za Homo Sapiensa – dokumenta. U komplikovanim rodbinskim, plemenskim i međuplemenskim odnosima, sa porastom populacije došlo je do toga da ne znamo svoje najbliže. Zato nam trebaju dokumenta. Ona nam govore ko smo mi. Odakle smo došli, kad smo se rodili, gde živimo i najbitnije, kako izgledamo. Papiri su najbitniji. Kad se rodiš, dobiješ papir da si se rodio. Ne znaš da si se rodio ako nemaš papire. I kad umreš, dobiješ papir. Ako ne dobiješ papire, nisi umro.

Mp3 plejer – moj omiljeni gedžet. Cenim ga više od mobilnog telefona i ručnog časovnika. Iako nisam jedan od onih koji cene tzv. „single function devices“ moram priznati da postoji određena doza elegancije u takvim uređajima. Otkud mp3 plejer na kompletnom čoveku? Prosto iz razloga što bi jedan aspekt kompletnog čoveka trebalo da se odnosi isključivo na umetnost. Zbog toga mi ne smeta što je single function device. Neće pokriti svih 7+ umetnosti, ali to mi nije ni toliko važno. Dovoljno mi je da pokažem svoju poentu.

Mobilni telefon – ovaj predmet koji se nalazi u skoro svačijem džepu mi je najkontroverzniji. Mislim da i ostali mogu da raspale debatu, ali na ovaj se još nismo do kraja navikli. Generacije koje dolaze posle moje, koje odrastaju sa digitalnim tehnologijama kao neizbežnim u njihovom ekosistemu, možda neće ni videti ovaj predmet kao posebno čudan ili stvar koja bi bila predmet rasprave, ali postoji jedan aspekt koji bi mi bilo interesantno da se pomene. Svaki mobilni telefon ima u sebi adresar. Adresar sa brojevima telefon ljudi manje ili više bitnih u našem životu. One najbitnije stavimo na spiddajl da bi nam bili dostupni na jedan pritisak dugmeta. Mobilni telefon je manifestacija čovekove želje da mu najbliži budu na dohvat ruke.

Eto. Jedna veroispovest. Kao i sve veroispovesti, ograničena na interperetaciju onog koji je zastupa. Džepna veroispovest, sasvim primerena modernom dobu.

Preporuke

Izašao je Šerlok Holms u režiji Gaja Ričija. Od režisera koji nam je dao Dve čadjave dvocevke, Sneč i Rokenrolu, potpuno je logično što se digla tolika frka oko filma. Mislim, sigurno je hajpu doprinela i Warner Bros. produkcijska mašinerija sa svojim predrkanim trejlerima i reklamama, ali se ne može reći da je bezrazložno što je gomila ljudi pohrlila da pogleda taj film ako se u obzir uzme ekipa ispred i iza kamere.

Ja taj film još nisam odgledao. Ali hoću. Samo iz jednog razloga. Ne verujem tuđem ukusu kad god se povede rasprava o nekom filmu/muzici/video igri/predstavi/izložbi/itd. Pri tom, od velike pomoć mi u odlučivanju bude kada razgovaram sa nekim ko je film/muziku/video igru/predstavu/izložbu/itd već video. Dijalog ide otprilike ovako:

Ja: Jesi gledao novog Šerloka?
Sagovornik: Jesam.
Ja: Kakav je?
Sagovornik : Do jaja!
Ja: I?
Sagovornik: … (nemo me posmatra, zbunjen)

Eventualno bude u ovoj formi:

Ja: Jesi gledao novog Šerloka?
Sagovornik: Jesam.
Ja: Kakav je?
Sagovornik : Sranje!
Ja: I?
Sagovornik: … (nemo me posmatra, zbunjen)

Naime, u velikoj većini slučajeva se desi ljudi misle da je dovoljno da mi kažu da li im se dopalo ili ne i da su time odgovorili na moje pitanje. Ako im kažem da to nije dovoljno, nego da bih voleo da mi ispričaju šta je tu dobro, a šta ne ili ako sam loše raspoložen, pa mi dođe da budem bash bezobrazan i nekoga malteretiram onda to formulišem kao: “Da li je dobar? Ako jeste, zašto jeste. Ako nije, zašto nije” Pritom to izgovorim brzo i izbuljim se, malko se nagnem ka sagovorniku i chekam da mi odgovori, nestrpljivo tapkajući nogom. To ih dovede do ludila.

Ludilo se ogleda u maničnom ponavljanju skorojevićke mantre da “svako ima svoj ukus.” Pa ako imaš ukus, onda ga i obrazloži, molim te. Ne možeš da mi mašeš ispred nosa tu nekakvim imaginarnim “ukusom” i da očekuješ da to progutam. Mene interesuje nešto dublje. Moram da vidim šta taj tvoj ukus podrazumeva. I ne možeš samo da mi citiraš zicer umetnička dela, znajući da su opšteprihvaćena, jer te upravo tu čekam.

Svako sa pola mozga zna da ne živi u savršenom svetu. Onaj koji ima jednu moždanu ćeliju više će skontati da u nesavršenom svetu ima jako malo savršenih stvari. Stvari su ogledalo sveta. U takvom svetu ne postoji ništa što je skroz dobro ili skroz loše. Postoje samo stvari koje nam se dopadaju i koje nam se ne dopadaju. A i one koje nam se dopadaju su daleko od savršenih. One imaju svoje vrline i svoje mane. Ako mogu sam sebi da navedem jednu manu i jednu vrlinu, onda znam da sam gledao film/slušao muziku/igrao video igru/gledao predstavu/ bio na izložbi/ itd. To znači da sam posvetio vreme i pažnju tom umetničkom delu. A umetnička dela bogato nagrađuju one koji im posvete pažnju. Probaj da nađeš simbole i emocije koji nisu eksplicitno prikazani i/ili navedeni. Ranije bi ih možda insistirao da postoji samo jedna dobra interpretacija. Sad mi je kul što drugi imaju drugačije asocijacije od mene. U velikom broju slučajeva se desi da to obogati moju interpretaciju. Ne verujem tuđem ukusu, ali preporuke rado primam.

2010 AD

Sećam se vremena kad autobusi nisu imali reklame. Sećam se vremena pre mobilnih telefona. Sećam se grada bez bilborda. Sećam se vremena pre globalnog otopljavanja. Vremena pre SARS-a, H1N1, ali ne i AIDS-a. Sećam se vremena kad su novčanice furale pastelne boje, a ne kao da su krenule na rejv. Sećam se Air Max pre ovih sad Air Max. I tad su bile sranje. Sećam se kad smo imali samo jednu vrstu piva u Beogradu. Sećam se vremena kad su topli sendviči bili pojam gurmanluka u školskim dvorištima. I trouglastih jogurta se sećam. Secam se kad su Nindža Kornjače bile hit. A pre njih Dži Aj Džojci. A pre njih Mastersi. Devojčice su imale, na žalost, samo Barbike. Sećam se Softys žvaka. Ki-Ki bombone imamo ponovo. Sećam se televizije pre Pinka. Sećam se kad je B92 bio samo radio. Sećam se vremena pre demokratije, a čak i nekih detalja iz vremena pre Slobe. Sećam se vremena kad ambalaža nije prodavala proizvod nego kvalitet. Sećam se vremena pre eura. Sećam se vremena pre interneta.

Sećam se vremena pre nostalgije.

Uspavana lepotica

Princ je našao put koji je vodio ka začaranom zamku uspavane lepotice. Ona je tamo spavala već stotinu godina i čekala je poljubac princa.

Posle mnogo peripetija, borbe sa alama i aždajama, probijanja kroz ogromne ruže koje su obrasle oko zamka, stigao je do kule u kojoj je spavala uspavana lepotica. Popeo se uz stepenice koje su mu u tom trenutku izgledale beskonačno duge i vratolomno strme. Hitao je, dok mu je znoj cureo niz slepoočnice, a kosa mu se pod kacigom ulepila. Nagrada koja ga je čekala na vrhu je za njega bila stvarno vredna svog tog truda i mučenja. Stigao je do poslednje odaje na vrhu najviše kule. Vrata su bila zaključana. Srušio ih je snažnim udarcem noge. Uspavana lepotica je ležala u tišini, na krevetu sa velikim baldahinom. Soba je bila prostrana. Pod je bio prošaran mesečinom. Sve je bilo tačno onako kako se princ i nadao da će biti. Prišao je krevetu, skinuo rukavice, i golom rukom pomerio baldahin. Nagao se, sneno zažmurio i lagano poljubio uspavanu lepoticu. Otvorio je oči.

Ona ga je gledala. Pravo u oči. Staklenim pogledom. Gledala ga je prazno, mrtvim očima, jer su aparati za održavanje života bili isključeni.

Ima li provoda u kući?

Mislim da je krajnje vreme da okačim neki text, ali novi sporo napreduju (iz potpuno opravdanih razloga, majke mi). Zabavite se ovim starim u međuvremenu.

Ima li provoda u kući?

Kad se kaže provod uglavnom se misli na izlazke, žurke, pijanke, čajanke, fleke, alkohol, droge i mamurluk sutra ujutru. U najslabijoj varijanti to može biti i bioskop petkom uveče sa voljenom osobom i/ili par bliskih prijatelja. Mada svakako postoje i druga mesta na koja bi mogli otići ili još bolje iz kojih ne bismo morali ni izaci.

Ono što vam mi predstavljamo u našem tele-kofi-šopu je revolucionarno otkriće na polju zabave. Zabava u kući!!!! Verovali ili ne, ovo je pronalazak koji su otkrili još stari egipćani, a mi vam ga danas predstavljamo na našem kanalu. Taj revolucionarni pronalazak je: (glasne fanfare, bubanj svira tuš, tenzija raste…) KNJIGA!!!!!

Ovaj genijalni izum učiniće za vas (ne daj Bobe, da vi nešto sami uradite) da imate krivu kičmu (čak do 60% iskrivljenja na nekim ispitanicima), sigurno povećanje dioptrije za 300%, kao i to da će vam socijalni (citaj: sexualni) život kojim ste sada tako opterećeni, prestati da bude boljka. Naravno, moramo da vas upozorimo da konsultujete vašeg psihijatra pre nego što počnete da konzumirate ovaj izum jer su primećene nuspojave na nekim nesrećnim slučajevima kao što su: povećana upotreba mašte, neželjeno lučenje novih reči, porast opšte informisanosti, bolje socijalne veštine, slobodnije mišljenje, itd.

Ukoliko mislite da je ovo samo reklama koja ima za cilj da vam uvali knjigu u šake iako ste Vi jedva čekali da izađete iz osnovne škole da knjigu nikad više ne bi ni pogledali, pogledajte prvo šta kažu naše zadovoljne mušterije…

Bubuljičava tinejdžerka : (zadovoljno) Ma knjiga je super, ne trebaju mi ni drugarice, o dečku ni ne razmišljam, na žurke ne želim ni da idem, mama i tata su zadovoljni kako napredujem, a u školi imam sve petice.

Penzioner sa šeširom i brkovima, potpuno sed: (zadovoljno) U klub penzionera sam prestao da idem, jer mi je moja Milesa, donela 2,5 kila knjiga iz biblioteke. Kilo sam već stuk ‘o .

Poslovni covek: (zadovoljno) Knjiga? Nikad čuo.

Irski seter sa savršenim engleskim akcentom: (zadovoljno) Why, yes. Since I read Shakespear my life has improved quite a lot.

Sad kad ste se uverili šta ova mala čudesna spravica može da uradi za vas, pogledajte šta vam nudimo u našem programu

Hokus Pokus – Kurt Vonegut
Korekcije – Džonatan Frenzen
Garagantua i Pantagruel – Fransoa Rable
Proces – Franc Kafka
Igra staklenih perli – Herman Hese
Autostoperski vodic kroz galaksiju – Daglas Adams
Božanska komedija – Dante Aligijeri
Izgubljeni raj – Džon Milton
Rasprava o ljudskoj slobodi – Džon Stjuart Mil

Napomena: Sva lica u ovoj reklami su izmišljena. Svaka slicnost sa pravim ili postojecim osobama je svakako namerna. Za sve primedbe, kritike, pohvale i predloge, ostavite komentar.

Zdravo, Svete!

Dobar dan i dobro dosli u moj skromni blog. Drago mi je da ste nabasali ovde. Izvinite sto izgleda malo neuredno, jos nisam stigao da pospremim. Tek me ocekuje aploadovanje starih pisanija, a pisanje novih. Dok cekate, umesto ratluka i kafe dobicete par linkova ka nekim video-igrama nezavisnih izdavaca. mali znak paznje od mene da vas zabavlja dok ja ne pospremim. Sa’cu ja odma’!

Blueberry Garden

Cletus Clay

Samorost

Ako ne moz’ da se snadjete, pokusajte [pajratbej].org